У оквиру пројекта архитектонско урбанистичког уређења просторне културно –
историјске целине Алмашки крај завршено је око 90 одсто радова на комплетној
инфраструктури и партерном уређењу у Скерлићевој, Златне греде, Милована Видаковића,
Ђорђа Јовановића, Саве Вуковића до улице Земљане ћуприје. На простору сусретања
неких од најпознатијих улица овог дела града формирана су четири платоа и то на
раскршћу улица Златне греде, Скерлићеве, Саве Вуковића и Ђорђа Јовановића, који би
требао да понесе назив Плато Захарија Орфелина, потом у Улици земљане ћуприје од
Косте Хаџи млађег до Саве ВУковића – Плато четири крајцаре. Плато на раскршћу улица
Петра Кочића и Светосавске носиће назив Мојсија Путника, а испред Културне станице
Свилара, у Улици Ђорђа Рајковића биће Алмашки плато.
Крај лета обележили су интензивни радови на градилишту у Алмашком крају који
предстваљају завршницу прве фазе свеобухватне обнове просторно-културно-историјске
целине Алмашки крај. Наиме, завршено је поплочавање у Улици Ђорђа Рајковића, од
Марка Миљанова до Марка Нешића, у Лађарској, као и у Улици Косте Хаџи млађег. У
Улици Земљане ћуприје постављају се ивичњаци, и припрема се асфалтирање читавом
трасом од Саве Вуковића до Марка Миљанова. Ради се на припреми за поплочавање
платоа Четири крајцаре.
У току су радови на крововима и фасадама у улицима Златне греде, Скерлићевој и
Милована Видаковића.
С обзиром на комплексност овог пројекта и затечено стање, нарочито
приликом извођења радова на подземним инсталацијама, оваква динамика радова на
ревитализацији Алмашког краја је очекивана. Посебно можемо бити задовољни
квалитетом радова, материјалима који се користе и који, осим што су су служби
архитектонско -историјске целине, гарантују постојаност. Нама је заиста важно да будућим
генерацијама на овом примеру покажемо како се треба односити према градитељском и
културном наслеђу, према својој прошлости и идентитету. Такође нам је важно што ће
грађани овог дела Новог Сада добити адекватну комуналну инфратсруткуру и модерно
урбано уређење. Међутим, највећа вреднсот овог подухвата је она суштинска
ревитализација, а то је оживљавање културне баштине кроз културно уметничке и друге
креативне програме. Биће ово мека за окупљање око добрих идеја, једнако као што ће бити
незаобилазно место на туристичкој мапи града – закључио је директор Завода за заштиту
споменика културе Далибор Рожић.