Непосредно по окончању Другог светског рата формирана је прва установа за
заштиту непокретног културног наслеђа – Завод за заштиту и научно проучавање
споменика културе Народне Републике Србијe данашњи Републички завод за заштиту
споменика културе, Београд. Од самог почетка, конзерватори своју пажњу усмеравају
ка Алмашком крају кроз спровођење различитих истраживања слојева од значаја за
културу: историјских, етнолошких, археолошких до историје уметности и архитектуре,
као и валоризацију простора и објеката.
Једно од првих решења које је донео Завод за заштиту и научно проучавање
споменика културе Народне Републике Србије односи се на стављање под заштиту
иконостаса Алмашке цркве ( решење бр. 1280/48 из 1948. године). Тиме је још давне
- године, заштићен храм Света Три јерарха, као визуелни и идентитетски симбол,
несумњива културна и уметничка вредност целог краја. Можемо рећи да овај акт
представља почетни корак у деловању службе заштите у овом делу Новог Сада.
У наредним годинама радило се на заштити једне од највећих вредности ове
целине – њеног једнинственог амбијента села у граду, неправилне матрице узаних,
кривудавих улица насталих градњом објекат на сувим гредама између водених токова,
бара и рукаваца.
Сами објекати који се налазе на овом простору, у највећем броју, својим
архитектнском и стилском вредностима не могу се мерети са објектима у Старом
језгру Новог Сада, или у Подграђу Петроварадина. Управо њихова једноставност,
скроман избор материјала и декорације, приближни габарити, занимљиви детаљи
зиданих ограда, прозора, забата или браварије, дворишта, заједно са објектима
значајиније архитектуре доприносе стварању јединственог градског амбијента.
Развој Алмашког краја, од 1950. године, када је званично усвојен први
Генерални урбанистички план Новог Сада, плански је спровођен усвајањем и
реализацијом генералних и детаљних урбанистичких планова.
Заводи за заштиту споменика су учествовали а учествују и данас у доношењу
ових планова, у мери у којој је то учешће омогућено законском регулативом. У
периоду 60-тих започело се и са публиковањем првих стручних студија. Године 1983.
на основу ранијих истраживања која је спровео Покрајински завод за заштиту
споменика културе објављена је студија Заштита урбаног наслеђа у урбаној
структури Новог Сада. Ова студија настала је као резултат бројних истраживања из
ранијих периода и размишљања о заштити целина, а не само појединачних објеката.
Јавности је тада презентована валоризација целина и истакнут значај очувања
појединих карактеристичних и вредних амбијенталних целина у Новом Саду.
Године 1994. Завод за урбанизам Нови Сад и Општински завод за заштиту
споменика култре у Новом Саду сачинили су студију Основе заштите градитељског
наслеђа градског језгра Новог Сада, којом су заједничким радом настојали да
допринесу очувању амбијената Новог Сада. Ова студија је награђивана на
архитектонским и урбанистичким салонима у Нишу и Новом Саду а у једном периоду
је била основни документ којим је Град Нови Сад чувао градитељско наслеђе и
развијао Нови Сад.
Закон о културним добрима из 1990. године („Сл. Гласник СРС“ 6/90), по први
пут је увео појам претходне заштите, а већ 1991. године, сарадници Општинског завода
за заштиту споменика културе у Новом Саду данашњи Завод за заштиту споменика
културе Града Новог Сада уврстили су 279 објеката из Алмашког краја на списак
претходне заштите.
Упоредо се активно ради на заштити појединачних вредних објекта и покретног
наслеђа.
Завод за заштиту споменика културе Војводине је 1950-51 године, донео
неколико решења којима је заштитио већи број старих и ретких књига, које се чувају у
Матици српској, као и у Библиотеци Матице српске.
Исти Завод је 1968. године, посебним Решењем заштитио 17 ретких и старих
штампаних богослужбених књига које се налазе у употреби у Алмашкој цркви.
Зграда Матице српске је за непокретно културно добро утврђена Решењем
Покрајинског завода за заштиту споменика културе бр. 01-130/2-73 из 1973. године.
На предлог Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Петроварадин,
Извршно веће АПВ утврдило је зграду Матице српске за културно добро од великог
значаја, 1991. године („Сл. лист АПВ“ 25/91).
На предлог Покрајинског завода, Народна скупштина Републике Србије
прогласила је Алмашку цркву за непокретно културно добро од изузетног значаја („Сл.
гласник РС” 16/90).
Године 2013. сарадници Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада су, у
складу са Законом о културним добрима, ставили су Алмашки крај као целину у режим
претходне зашите. Године 2016. ревидиране су границе заштићене целине и иста је
поново утврштена у режим претходне заштите.
Током 2017. и 2108. године Завод приступа изради Предлога Одлуке о утврђивању
Алмашкоког краја за просторно-културно историјску целину и 27. јуна 2019. године
Алмашки крај је утврђен за културно добро (Одлука о утврђивању за просторно
културно-историјску целину- 05 бр.633-6504/2019, Сл. гласник Републике Србије
бр.47/2019).