Зграда седишта Матице Српске у Новом Саду – културно добро од великог значаја
(Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Петроварадин, број 01-
130/2-73 од 12. фебруара 1973. године; Сл. лист АПВ бр. 28/91)
Матица Српска основана је 1826. године у Пешти и представља најстарију
културну, књижевну и научну институцију српског народа. Из Пеште у Нови Сад
пресељена је 1864. године.
Простор на коме је подигнута зграда Матице српске има занимљиву прошлост.
Дуго времена називан је Хански плац, према Хану за трговце из Турске. Хан је постајао
доста дуго, од 1748 .до 1849. године, и у њему су смештај за себе, своју робу и запреге
налазили трговци који су долазили са подручија Османлијског царства. Боравак у хану
био за њих обавезан, то јест представљао је неку врсту карантина. Хан је страдао у
бомбардовању града 1849. године, када је порушен и спаљен.
За време трајања Подунавске војне границе, у периоду од 1698. до 1746. године,
овде је био стан заповедника српских трупа, команданта града. Као најпознатији у
историји остао је запамћен Секула Витковић, слављен на двору у Бечу, као јунак у
борбама против Ракоцијевих устаника (Ракоцијев устанак или Устанак куруца: 1703-године).
По завештању Марије Трандафил, Матица српска је била у обавези да на месту
Ханског плаца изгради дом за сирочад. Зграда је подигнута је између 1910-1913.
године, за потребе сиротишта, по пројекту архитекте Момчила Тапавице. Служила је
овој сврси до 1929. године када се сиротиште сели у за нову зграду на Сајлову.
Током и непосредно по завршетку Првог светског рата у објекату се налазила ратна
болница. Стално седиште Матице српске зграда је постаје 1929.године.
По својој некадашњој и садашњој намени, по композицији, обликовању и
позицији, палата има значајну културно-историјску и архитектонско-урбанистичку
вредност. Једноспратни објекат, са дугачким крилима дуж две улице, има засечен угао
са еркером на спрату и нешто повученијом куполом. Фасаде, рашчлањене ризалитима
са троугаоним фронтонима, трапезасте куполе на крову, хоризонтални кордонски
венци, као и решења у ентеријеру, рађени су у стилу позног историцизма.
У Матици српској налази се и већи број портрета – оснивача Матице и других
значајних личности чији су аутори српских сликари, претежно из XIX века. Такође, у
пословним просторијама налазе се слике савремених, претежно новосадских сликара.
У згради се поред седишта Матице српске налази и Библиотека Матице српске са
читаоницама, матична одељења (рукописно, лексикографско и друга научна одељења),
урадништво часописа Летописа Матице српске, издавачки центар, антикварница и
књижара. У Библиотеци Матице српске налазе се рукописи, рукописне и штампане
књиге као и часописи који су, због својих културно-уметничких и научно-историјских
вредности проглашени споменицима културе и представљају покретна културна добра.
Уз калкански зид, у улици Матице српске изгарађен је 1990/91. године анекс за
потребе Библиотеке Матице српске, по пројекту архитекте Милана Марића.